Siromašnih je tako mnogo
i zato ih je
nemoguće zaboraviti.
Sigurno
posmatraju
svakoga jutra
daleke građevine
u kojima bi želeli da zasnuju dom
za sebe i svoju decu.
Oni mogu
da na ramenima ponesu sanduk
u koji stane zvezda.
Mogu da pokidaju vazduh
poput razbesnelih ptica,
koje zaklone sunce.
Ali ne znajući za ove darove, dolaze
i odlaze kroz krvava ogledala
hodajući i umirući polako.
I tako
nemoguće ih je zaboraviti.
Preveo Stevan Bradić
Roberto Sosa (1930–2011) bio je pesnik
iz Hondurasa. Veći deo mladosti proveo je radeći teške fizičke poslove kako bi
izdržavao svoju porodicu. Njegova prva zbirka Siromašni (Los Pobres, 1969) nagrađena je u Španiji Adonais
nagradom. Uređivao je časopis Presente i predavao književnost na univerzitetu u Hondurasu.
Нема коментара:
Постави коментар