Pesma za spekulativne hipstere - Amiri Baraka

Stigao je, konačno,

do šume

motiva. U kojoj nema

ni sova ni lovaca. Nisu tu bile ni Koni Četerli

što se izležavaju prelepe

na leđima, nakon što su opušteno

uvele socijalizam

u Englesku.

                   Samo ideje

i njihove suprotnosti.

                                    Kao,

                   on stvarno nije bio

                   nigde.

 

Joseba Elorza, Mira Rudio, Kolaž (2013)

Balboa, zabavljač

Ne može to da se desi

osim ako ga ne proizvedeš

od materijala

od kojih se ne može

uloviti. (Filozofi

nužde, kojima od nedavno

i sam

pripadam

            reći će ti. “Narod”,

(i neće se smatrati

odgovornima

pred istom

drhtavom puti). I ja izgovaram sad, “Narod,

poput neke ponovljene lekcije, sad,

svetla su ugašena, samom sebi,

kao ljubavnik, ili pod naletima hladnog vetra.

Neka moje pesme butu grafikon

mene samog. (I neka se drže

pravca, tamo gde meso inače

otpada. U sredini ćeš ostati

prazan. Mrtav

čovek.

Ali

umri brzo, Ljubavi. Ako

se ono što čuvaš za sebe,

ne proteže

do samog kraja

tvog tela.

     (Kuda, bez

predgovora,

muzika šestari, ili tvoji prsti

kliznu

sa moje ruke

                                   Preveo sa engleskog Stevan Bradić

Amiri Baraka (rođeno Everet Liroj Džons, 1934), je afroamerički pesnik, proizaista, dramatičar, esejista i pisac muzičke kritike. Studirao je filozofiju i religiju na Harvardu i Kolumbiji, a kasnije je predavao n Državnom univerzitetu Njujork. Tokom čitave karijere pisao je militantnu i konfrontativnu poeziju koja se oslanjala na iskustvo šoka posebno usmerenog na osvešćivanje afroameričke populacije. Njegov umetniičko-politički angažman prošao je kroz nekoliko faza: tokom 50’ delovao je kao avangardista i bio povezan sa bit pesnicima (Ginzbergom i Keruakom), 60’ se preselio u Harlem i podržavao crnački nacionalističi pokret, a 70’ je bio glasnogovornik revolucionarno-oslobodilačkih pokreta u zemljama trećeg sveta i zastupao marksizam. I danas je njegova poezija izvor burnih reakcija (pesma “Da li je neko razorio Ameriku”), a kritičari ga opisuju kao najznačajnijeg afroameričkog pesnika svoje generacije. Dobitnik je brojnih nagrada (PEN, Lengston Hjuz, Gugenhajm, Nagradu Nacionalnog saveta za umetnost, Rokfelerova nagrada za dramu). Njegova najznačajnija dela su: The System of Dante's Hell (1965), A Black Mass (1966), Black Magic (1969), It's Nation Time (1970), Slave Ship (1970), Hard Facts (1975), Somebody Blew Up America & Other Poems (2003) itd.