Nepoverenje

škola je završena.

priroda bi želela

da progovori

svaki put kada zabasamo

u pustu ulicu.

prepisujemo radost.

uspostavljamo obrise razdaljine

između prisutnosti

i neponovljivog.

sumnja razapinje luk

i svetlost postaje konstrukcija

koju bismo morali nahraniti

supstancom

pouzdanijom od krvi.

prozori i vrata se otvaraju

kako bi razotkrili istoriju,

koja nam prilazi

noseći u rukama

religiju krivice.

neizrecivo iskustvo

razapinje svoje logore,

podiže spomenike,

usaglašava se

sa industrijom zabave.                                                

                                                                                                                       

škola je završena.

učenike smo ispratili

do prazne poljane:

sakupljeni u malim grupama

oni ponavljaju znanje

koje smo im ostavili.

voda propada u vodu,

oštrica noža je bezinteresna,

a telo pesme

ne zaklanja ništa.

o kako negacija

sve lako posvršava.

Stevan Bradić

(iz zbirke U kotlarnici, Novi Sad: Adresa, 2013)