Leteti i padati - Džek Gilbert

Svi zaboravljaju da je Ikar takođe leteo.

Isto tako i kada se ljubav privodi kraju,

ili kada se brak raspada ljudi kažu

kako su znali još od početka da je sve to bilo pogrešno,

kako su svi znali da to neće funkcionisati. Kako je

ona bila dovoljno zrela da to i sama uvidi. Ali

sve što je vredno vredi da propadne.

Kao boravak pored letnjeg okeana

na drugoj obali ostrva dok

je ljubav čilela iz nje, a zvezde blistale tako

ekstravagantno tih večeri da je svako mogao

da pretpostavi da neće potrajati.

Svakog jutra ona je spavala u mom krevetu

poput utvare, nežnost u njoj

poput gazele uspravne u jutarnjoj magli.

Svako jutro posmatrao sam je dok se vraćala

sa plivanja preko užarenog kamena,

a more je za njom bilo lagano

i ogromno nebo sa druge strane. Slušao sam je

dok smo ručavali. Kako mogu da kažu

da je brak propao? Kao ljudi

koji se vraćaju iz Provanse (dok je ona još bila Provansa)

pa kažu da je bilo lepo ali da je hrana bila masna.

Verujem, Ikar nije propadao u svom padu

samo se pribižavao kraju svoga trijumfa. 

Pismo u odbranu

Beda je svuda. Pokolj svugde. Ako deca

ne umiru od gladi pred nama, onda umiru od gladi

negde drugde. Sa muvama u nozdrvama.

A mi uživamo u našim životima jer Bog tako hoće.

Inače zore pre letnjih jutara ne bi bile toliko

prijatne za pogled. Niti bi bengalski tigar bio

tako čudesno sačinjen. Siromašne žene

sakupljene na česmi smeju se u glas

između patnji koje su spoznale i jezive

budućnosti koja im pripada, osmehuju se i smeju na gas

dok je u selu neko teško bolestan. Ima smeha

svaki dan na bednim ulicama Kalukute,

žene se smeju u kavezima Bombaja.

Ukoliko poričemo svoju sreću, ukoliko se opiremo zadovoljstvu

umanjujemo značaj naše uskraćenosti.

Moramo da se izlažemo radosti. Možemo bez užitaka

ali ne i bez radosti. Ne bez radovanja. Moramo biti

dovoljno tvrdoglavi da prihvatimo sopstvenu radost

u nemilosrdnoj pećnici ovog sveta. Učiniti nepravdu

jedinim merilom naše pažnje bilo bi jednako

veličanju Nečastivog.

...

Preveo sa engleskog Stevan Bradić

Džek Gilbert (1925-2012) je bio američki pesnik. Diplomirao je na Univerzitetu Pitsburg a magistarske studije završio na državnom Univerzitetu u San Francisku. Za prvu knjigu Pogledi na opasnost (1962) dobio je Jejlovu nagradu za mlade pesnike i bio nominovan za Pulicera, što mu je donelo znatnu popularnost. Nakon ovoga on se povlači sa književne scene i putuje po Evropi, kao predavač američke književnosti. Živeo je u Engleskoj, Danskoj i Grčkoj. Objavljivao je relativno retko, živeći u samonametnutoj izolaciji od književnog života. Najznačajnije zbirke pesama: Pogledi na opasnost (1962), Monoliti (1984), Velike vatre (1984-1992), Odbijanje neba (2005), Transgresije (2006), Ples iznad svega (2010).