петак, 03. јануар 2014.

Leteti i padati - Džek Gilbert



Svi zaboravljaju da je Ikar takođe leteo.
Isto tako i kada se ljubav privodi kraju,
ili kada se brak raspada ljudi kažu
kako su znali još od početka da je sve to bilo pogrešno,
kako su svi znali da to neće funkcionisati. Kako je
ona bila dovoljno zrela da to i sama uvidi. Ali
sve što je vredno vredi da propadne.
Kao boravak pored letnjeg okeana
na drugoj obali ostrva dok
je ljubav čilela iz nje, a zvezde blistale tako
ekstravagantno tih večeri da je svako mogao
da pretpostavi da neće potrajati.
Svakog jutra ona je spavala u mom krevetu
poput utvare, nežnost u njoj
poput gazele uspravne u jutarnjoj magli.
Svako jutro posmatrao sam je dok se vraćala
sa plivanja preko užarenog kamena,
a more je za njom bilo lagano
i ogromno nebo sa druge strane. Slušao sam je
dok smo ručavali. Kako mogu da kažu
da je brak propao? Kao ljudi
koji se vraćaju iz Provanse (dok je ona još bila Provansa)
pa kažu da je bilo lepo ali da je hrana bila masna.
Verujem, Ikar nije propadao u svom padu
samo se pribižavao kraju svoga trijumfa. 


















Pismo u odbranu

Beda je svuda. Pokolj svugde. Ako deca
ne umiru od gladi pred nama, onda umiru od gladi
negde drugde. Sa muvama u nozdrvama.
A mi uživamo u našim životima jer Bog tako hoće.
Inače zore pre letnjih jutara ne bi bile toliko
prijatne za pogled. Niti bi bengalski tigar bio
tako čudesno sačinjen. Siromašne žene
sakupljene na česmi smeju se u glas
između patnji koje su spoznale i jezive
budućnosti koja im pripada, osmehuju se i smeju na gas
dok je u selu neko teško bolestan. Ima smeha
svaki dan na bednim ulicama Kalukute,
žene se smeju u kavezima Bombaja.
Ukoliko poričemo svoju sreću, ukoliko se opiremo zadovoljstvu
umanjujemo značaj naše uskraćenosti.
Moramo da se izlažemo radosti. Možemo bez užitaka
ali ne i bez radosti. Ne bez radovanja. Moramo biti
dovoljno tvrdoglavi da prihvatimo sopstvenu radost
u nemilosrdnoj pećnici ovog sveta. Učiniti nepravdu
jedinim merilom naše pažnje bilo bi jednako
veličanju Nečastivog.
...



Preveo sa engleskog Stevan Bradić


Džek Gilbert (1925-2012) je bio američki pesnik. Diplomirao je na Univerzitetu Pitsburg a magistarske studije završio na državnom Univerzitetu u San Francisku. Za prvu knjigu Pogledi na opasnost (1962) dobio je Jejlovu nagradu za mlade pesnike i bio nominovan za Pulicera, što mu je donelo znatnu popularnost. Nakon ovoga on se povlači sa književne scene i putuje po Evropi, kao predavač američke književnosti. Živeo je u Engleskoj, Danskoj i Grčkoj. Objavljivao je relativno retko, živeći u samonametnutoj izolaciji od književnog života. Najznačajnije zbirke pesama: Pogledi na opasnost (1962), Monoliti (1984), Velike vatre (1984-1992), Odbijanje neba (2005), Transgresije (2006), Ples iznad svega (2010).

Нема коментара:

Постави коментар