субота, 01. фебруар 2014.

Ave Maria - Frenk O'Hara


Američke majke
                        pustite vašu decu u bioskope!
pustite ih iz kuće kako ne bi saznala vaše planove
istina je da je svež vazduh dobar za telo
                                                ali šta ćemo sa dušom
koja buja u tmini, izvajana srebrnim platnom
i kada ostarite jer ostariti morate
                                                ona vas neće mrzeti
neće vas napadati neće znati
                                                biće u blještavoj zemlji
koju su prvi put ugledali jednog subotnjeg jutra ili bežeći sa časa

možda će vam biti i zahvalna
                                    za svoje prvo seksualno iskustvo
koje će vas koštati samo 25 centi
                                    neće poremetiti kućni mir
a naučiće i odakle dolaze slatkiši       
                                    i groteskne kese sa kokicama
jednako groteskne kao i napuštanje filma pre nego se završio
sa prijatnim neznancem čiji stan je na Nebu solitera Zemlja
blizu Vilijamsburškog mosta
                                                o majke stvorile biste male divljake
tako srećne jer ako ih niko ne pokupi u bioskopu
nikada neće ni uvideti razliku
                                    a ako ih neko i pokupti to će biti čist sos
tako da će se zabaviti u svakom slučaju
umesto da otpadaju u dvorištu
                                                ili u sobi
                                                            mrzeći vas
prearno jer niste još učinile ništa zaista zločesto
osim što ste im uskratile tamne radosti
                                                neoprostivo je ovo drugo
i zato ne krivite mene ako ne poslušate ovaj savet
                                                            i porodica se raspadne
i vaša deca ostare i oslepe ispred TVa
                                                gledajući
filmove koje im niste dozvolile da gledaju
                                                            kada su bili mladi. 






















Životinje

Jesi li zaboravila kakvi smo bili onda
kada smo još bili prvorazredni
i dani su prolazili debeli sa jabukom u ustima

nema smisla brinuti o Vremenu
ali smo zaista imali poneki kec u rukavu
i napravili nekoliko oštrih krivina

čitav pašnjak kao da je bio samo naš obrok
nisu nam trebali merači brzine
koktele smo mogli da pravimo i od leda i vode

ne bih želeo da budem brži
ili zeleniji nego što sam sada samo kada bi ti bila pored mene O ti
si bila najbolji od svih mojih dana.


Splin

Znam toliko toga
o stvarima, prihvatam
toliko toga, da mi je
muka. I hrani me
ofucanost moga
bogatog znanja,
o drugima i onome
što čine, i prihvatanje
svega što mrzim,
kao da ne znam šta sve to
za mene znači.
I šta sve to za njih znači
znam, i mrzim.

Pesma

Da li je prljav
da li izgleda prljavo
o tome razmišljaš kada si u gradu

da li samo deluje prljavo
o tome razmišljaš kada si u gradu
ne odbijaš da dišeš zar ne

neko se pojavi sa jako lošim karakterom
deluje privlačno. da li je privlačan. jeste, jako
privlačan je jer mu je karakter loš. da li je loš. jeste

o tome razmišljaš kada si u gradu
provuci prste kroz tvoj um bez mahovine
nisu to misli već čađ

i pokupiš puno prljavštine od nekoga
da li karakter postane bolji. ne. usavršava se neprestano
ne odbijaš da dišeš zar ne

 














Homoseksualnost

Skidamo li, dakle, maske i zatvaramo li
usta? kao da smo probodeni pogledom!

Pesma ostarele krave ne sadrži više osude
od isparenja koja se uzdižu sa duše bolesnika;

zato navlačim senke oko sebe poput oblaka
i naprežem oči kao da je najveličanstveniji trenutak

dugačke opere, a onda polazimo!
bez zabrane i bez nade da će naša nežna stopala

ikada ponovo dodirnuti zemlju, a kamoli “uskoro”.
Istraživaću zakon sopstvenog glasa.

Započinjem poput leda, sa prstom na uvet, uvetom
na srcu, tim ponosnim mešancem između kanti za đubre

na kiši. Lepo je diviti se samom sebi
sa potpunom iskrenošču, sabirati zasluge svakog

klozeta. 14. ulica je pijana i lakoverna,
53. pokušava da drhti ali je takođe premorena. Dobri

vole park a nesposobni željezničku stanicu
a ima i božanstvenih koji se vuku

kroz sve dužu senku abisinijske glave
u prašini, prateći svoje duge i elegantne štikle od vrelog vazduha

vičući kako bi zbunili hrabre: “Letnji je dan,
i želim da budem željen više od bilo čega na svetu.”


preveo sa engleskog Stevan Bradić


Fransis Rasel „Frenk“ O'Hara (1926-1966) bio je američki pesnik i kritičar. Radeći kao kustos Muzeja moderne umetnosti u Njujorku ostvario je značajno prisustvo na njujorškoj umetničkoj sceni. On je jedan od vodećih pesnika Njujorške škole – grupe pisaca, slikara i muzičara koji su svoju poetiku zasnivali na džezu, nadrealizmu, apstraktnom ekspresionizmu i neoavangardi.
Njegova poezija deluje lično, ali je prevashodno urbana, ironična, ponekad komična, sadržavajući slike i asocijacije koje su u velikoj meri bile strane tadašnjoj akademskoj poeziji. Ove asocijacije su prodrazumevale popularnu, pre svega vizuelnu umetnost, njujoršku svakodnevicu i neposredni život uopšte.
Za života objavio je sledeće zbirke pesama: “A City Winter and Other Poems” (1951), “Oranges: 12 pastorals” (1953), “Meditations in an Emergency”  (1957), “Second Avenue” (1960), Odes (1960), “Lunch Poems” (1964), “Love Poems (Tentative Title)” (1965).

Нема коментара:

Постави коментар