Američke majke
pustite vašu decu u
bioskope!
pustite ih iz kuće
kako ne bi saznala vaše planove
istina je da je svež
vazduh dobar za telo
ali
šta ćemo sa dušom
koja buja u tmini,
izvajana srebrnim platnom
i kada ostarite jer
ostariti morate
ona
vas neće mrzeti
neće vas napadati neće
znati
biće
u blještavoj zemlji
koju su prvi put ugledali
jednog subotnjeg jutra ili bežeći sa časa
možda će vam biti i
zahvalna
za svoje
prvo seksualno iskustvo
koje će vas koštati
samo 25 centi
neće
poremetiti kućni mir
a naučiće i odakle
dolaze slatkiši
i groteskne
kese sa kokicama
jednako groteskne kao
i napuštanje filma pre nego se završio
sa prijatnim
neznancem čiji stan je na Nebu solitera Zemlja
blizu Vilijamsburškog
mosta
o
majke stvorile biste male divljake
tako srećne jer ako
ih niko ne pokupi u bioskopu
nikada neće ni
uvideti razliku
a ako ih
neko i pokupti to će biti čist sos
tako da će se
zabaviti u svakom slučaju
umesto da otpadaju u
dvorištu
ili
u sobi
mrzeći
vas
prearno jer niste još
učinile ništa zaista zločesto
osim što ste im
uskratile tamne radosti
neoprostivo
je ovo drugo
i zato ne krivite
mene ako ne poslušate ovaj savet
i
porodica se raspadne
i vaša deca ostare i
oslepe ispred TVa
gledajući
filmove koje im niste
dozvolile da gledaju
kada
su bili mladi.
Životinje
Jesi li zaboravila
kakvi smo bili onda
kada smo još bili
prvorazredni
i dani su prolazili
debeli sa jabukom u ustima
nema smisla brinuti o
Vremenu
ali smo zaista imali
poneki kec u rukavu
i napravili nekoliko
oštrih krivina
čitav pašnjak kao da
je bio samo naš obrok
nisu nam trebali
merači brzine
koktele smo mogli da
pravimo i od leda i vode
ne bih želeo da budem
brži
ili zeleniji nego što sam
sada samo kada bi ti bila pored mene O ti
si bila najbolji od
svih mojih dana.
Splin
Znam toliko toga
o stvarima, prihvatam
toliko toga, da mi je
muka. I hrani me
ofucanost moga
bogatog znanja,
o drugima i onome
što čine, i
prihvatanje
svega što mrzim,
kao da ne znam šta
sve to
za mene znači.
I šta sve to za njih
znači
znam, i mrzim.
Pesma
Da li je prljav
da li izgleda prljavo
o tome razmišljaš
kada si u gradu
da li samo deluje
prljavo
o tome razmišljaš
kada si u gradu
ne odbijaš da dišeš
zar ne
neko se pojavi sa
jako lošim karakterom
deluje privlačno. da
li je privlačan. jeste, jako
privlačan je jer mu
je karakter loš. da li je loš. jeste
o tome razmišljaš
kada si u gradu
provuci prste kroz
tvoj um bez mahovine
nisu to misli već čađ
i pokupiš puno
prljavštine od nekoga
da li karakter
postane bolji. ne. usavršava se neprestano
ne odbijaš da dišeš
zar ne
Homoseksualnost
Skidamo li, dakle,
maske i zatvaramo li
usta? kao da smo
probodeni pogledom!
Pesma ostarele krave
ne sadrži više osude
od isparenja koja se
uzdižu sa duše bolesnika;
zato navlačim senke
oko sebe poput oblaka
i naprežem oči kao da
je najveličanstveniji trenutak
dugačke opere, a onda
polazimo!
bez zabrane i bez
nade da će naša nežna stopala
ikada ponovo dodirnuti
zemlju, a kamoli “uskoro”.
Istraživaću zakon
sopstvenog glasa.
Započinjem poput
leda, sa prstom na uvet, uvetom
na srcu, tim ponosnim
mešancem između kanti za đubre
na kiši. Lepo je
diviti se samom sebi
sa potpunom
iskrenošču, sabirati zasluge svakog
klozeta. 14. ulica je
pijana i lakoverna,
53. pokušava da drhti
ali je takođe premorena. Dobri
vole park a
nesposobni željezničku stanicu
a ima i božanstvenih
koji se vuku
kroz sve dužu senku
abisinijske glave
u prašini, prateći
svoje duge i elegantne štikle od vrelog vazduha
vičući kako bi
zbunili hrabre: “Letnji je dan,
i želim da budem
željen više od bilo čega na svetu.”
preveo sa engleskog Stevan Bradić
Fransis Rasel „Frenk“ O'Hara (1926-1966) bio je američki pesnik i
kritičar. Radeći kao kustos Muzeja moderne umetnosti u Njujorku ostvario je
značajno prisustvo na njujorškoj umetničkoj sceni. On je jedan od vodećih
pesnika Njujorške škole – grupe pisaca, slikara i muzičara koji su svoju
poetiku zasnivali na džezu, nadrealizmu, apstraktnom ekspresionizmu i
neoavangardi.
Njegova
poezija deluje lično, ali je prevashodno urbana, ironična, ponekad komična,
sadržavajući slike i asocijacije koje su u velikoj meri bile strane tadašnjoj
akademskoj poeziji. Ove asocijacije su prodrazumevale popularnu, pre svega vizuelnu
umetnost, njujoršku svakodnevicu i neposredni život uopšte.
Za života objavio je
sledeće zbirke pesama: “A City Winter and Other Poems” (1951), “Oranges: 12
pastorals” (1953), “Meditations in an Emergency” (1957), “Second Avenue” (1960), Odes (1960), “Lunch
Poems” (1964), “Love Poems (Tentative Title)” (1965).
Нема коментара:
Постави коментар