dolazi vreme u kome
ne možeš razumeti vreme
između gore i dole nećeš izabrati
ni jednu od dve ponuđene varijante
pogledaj samo
kako se toplota uzdiže kroz prevoje
smisla.
tu će te uskoro sačekati il sommo poeta[1]
i pozvati u svoju veličanstvenu fantaziju.
za tebe je sačuvano mesto
na više jezika
tako da ne moraš da se brineš
ne moraš više da drhturiš
u košarici bitka.
kome si rekao.
tvoja moć predviđanja raste
srazmerno sa verovatnoćom u koju se upuštaš
npr. umreću
i to je skoro radosna vest.
svaki put kada čitaš crnu hroniku
ispunjava te iracionalna nada da ćeš svoje
ime susresti među
pronađenima.
ali
gde je tvoje mesto.
umesto ispod mosta
zaputićeš se preko mosta
gde nema ničega
i radost neće biti proizvod tvojih radnji.
ljubljena tautologija
sa njome svari gube svoju zaleđinu.
ali radost je precenjena
izmislili su je i patentirali oko 1947.
i od onda je fabrički pakuju i prostituišu
po celom svetu
zato smo toliko samoostvareni
zato nas beda u potpunosti zaobilazi
sve razvijene zemlje uostalom
imaju zasluženi monopol
na bedu
pažljivo je propuštaju kroz svoje cevovode
i preraspodeljuju tako da ona ne prevazilazi
investicije industrije za održavanje
površine.
na drugim mestima
poput našeg
ona se nekontrolisano rasipa
iz napuklih instalacija
preostalih iz vremena starog dobrog sovjetskog bloka
i bede ima dovoljno za sve.
nije li bogatstvo uvek retko
ili sam uputstvo pogrešno pročitao.
listamo knjigu
zar ne
i stigli smo do izvesne stranice
na kojoj nas glas opisuje.
ukoliko želiš da iskoračiš iz njega
dolaziš do onoga što je neopisivo.
ali vidim već
kako ti teorija preti prstom:
nema ničega o čemu se danas ne može pisati.
uzmi prema tome u ruke pušku
i potpiši se po dnevnoj sobi
poput hemingveja.
o tome će se sigurno
dugo pripovedati.
Нема коментара:
Постави коментар